Антропоцентризам у старим, народним мерама српског и руског народа

У раду се на основу лексикографских извора описују старе, народне руске и српске мере које су засноване на деловима људског тела, па чак и на људским перцептивним и физичким способностима. Рад има три циља. Први циљ је културолошко-историјски: да се покаже изузетна сличност између српских и руских народних мера, чак и у случајевима неких необичних, врло креативних народних идеја за коришћење свога тела у мерењу и одмеравању предмета и појава. Други циљ је лексичко-семантички: да се покажу и анализирају креативне логичке везе које су довеле до именовања мера. Њихов извор је метонимија, која је често ланчана и врло сложена. Трећи циљ је теоријско-лингвистички: да се старе, народне мере представе као одличан пример за антропоцентризам у језику и да се потврди утеловљеност, као један од базичних појмова когни- тивне лингвистике.